Политикологија религије

Став Организације исламске сарадње о палестинском питању

Mahmoud Alrantisi — 2025-06-25

Ова студија разматра развој става Организације исламске сарадње (ОИС) о палестинском питању од њеног оснивања до данашњих дана, у време када је палестинско питање у критичној ситуацији услед текуће израелске агресије на палестинске територије која траје од 7. октобра 2023. године. Значај улоге ОИС-а огледа се у чињеници да се ова организација сматра најистакнутијом међународном организацијом која представља исламске земље, док се палестинско питање сматра једним од најважнијих питања за исламске народе и државе. Студија анализира ставове организације према палестинском питању и факторе који на њих утичу. Посебна пажња посвећена је најзначајнијим достигнућима ОИС-а у подршци палестинском питању, као и главним изазовима са којима се организација суочава у настојањима да заузме ефикаснији став у корист Палестине. Студија се ослања на дескриптивно-аналитички и компаративни приступ. Када је реч о изворима података, студија се првенствено заснива на анализи бројних одлука и самита ОИС-а, говора генералних секретара и званичника, као и званичних извештаја објављених на веб-сајту организације. Такође се користе и секундарни извори као што су претходна истраживања и студије, новински чланци и стручне књиге. Студија закључује да је једно од најважнијих достигнућа доношење одлуке ОИС-а којом се одбацује расељавање Палестинаца из Појаса Газе.

Од историјског калифата до савременог савеза управљања: Порекло и еволуција Организације исламске сарадње

Mohammad Khalid Husain — 2025-06-25

Основана 1969. године, Организација исламске сарадње (ОИС) представља савремену итерацију традиционалне представе о исламском калифату, оличавајући идеале лидерства исламског света. Историјски гледано, калифат је симболизовао уједињени систем доброг управљања под појединачним владарима, при чему је пад Османског царства означио његов крај и најавио значајне идеолошке трансформације унутар муслиманске заједнице. У условима модернитета и постколонијализма, када су традиционалне структуре исламског управљања преиспитиване у контексту успона национализма и националних држава, израелско-палестински сукоб је кристалисао те промене, подстичући колективни исламски идентитет кроз ОИС. Ова сарадња настоји не само да очува верски идентитет и политички утицај, већ и да одржи исламско управљање у савременом контексту. Овај рад истражује еволуцију ОИС-а од историјских идеала калифата до модерне политичке заједнице, процењујући њене идеолошке основе, кључну улогу и трајну релевантност у данашњем глобалном окружењу.

Употреба меке моћи од стране Организације исламске сарадње

Yousef M. Aljamal — 2025-06-25

Ова студија има за циљ да испита Организацију исламске сарадње (ОИС), истакнуту међународну организацију која представља државе с муслиманском већином, и њену употребу алата меке моћи у сврху унапређења својих циљева и утицаја на глобална питања. Аутори користе концепт меке моћи као теоријски оквир током читавог истраживања. Основни циљ рада је анализа начина на који ОИС користи различите инструменте меке моћи, укључујући дипломатију, културну размену, развојну помоћ и међурелигијски дијалог, како би промовисала своју агенду у областима као што су људска права, изградња мира и економска сарадња. Истраживање се ослања на квалитативни приступ, користећи анализу садржаја званичних докумената ОИС-а, говора и резолуција, као и академске литературе и секундарних извора. Овај научни чланак открива конкретне инструменте меке моћи које ОИС примењује и њихову релативну ефикасност, изазове и ограничења са којима се суочава у тој примени, као и утицај напора ОИС-а у области меке моћи на међународне односе и глобална питања релевантна за државе с муслиманском већином. Рад доприноси дубљем разумевању улоге ОИС-а у међународним односима и његове стратешке употребе меке моћи. Такође пружа вредне увиде за научнике, доносиоце одлука и практичаре заинтересоване за ангажман држава с муслиманском већином у глобалној заједници и динамику меке моћи у савременом свету.

Унапређење положаја жена у Организацији исламске сарадње

Badriya Rawy — 2025-06-25

Овај чланак разматра став Организације исламске сарадње (ОИС) о унапређењу положаја жена и начине његове примене, с обзиром на значај овог развоја на цивилизацијском нивоу. Такође, објашњава перспективу ОИС-а о „родној равноправности и оснаживању жена“ у оквиру исламских вредности и упоређује је са секуларним приступом. Посебна пажња посвећена је праћењу програма, пројеката, споразума и планова ОИС-а који се односе на питања жена и њихово оснаживање. Фокус је на Плану акције ОИС-а за унапређење положаја жена (ОПААW 2016) и његовим циљевима. Анализирају се механизми за примену и мерење ефеката ОПААW-а, нарочито након оснивања специјализоване организације за женска питања 2020. године – Организације за развој жена (WDO). Чланак затим анализира аспекте постигнутог напретка у неким државама чланицама ОИС-а, у различитим околностима. Користи се дескриптивно-аналитички приступ у истраживању перспективе оснаживања жена. Прикупљени су довољни подаци о механизмима и инструментима којима ОИС примењује ОПААW, а добијене статистике су интерпретиране.

Заштита расељених жена у муслиманском свету: анализа деловања Организације исламске сарадње

Sandra Pertek — 2025-06-25

Овај чланак критички анализира улогу Организације исламске сарадње (ОИС) у пружању помоћи женама у контексту сукоба и расељавања, са фокусом на њене политичке обавезе и институционалне капацитете. Уместо еуроцентричних модела управљања избегличким питањима, пажња се усмерава на актера Глобалног југа — ОИС, међурегионалну институцију која окупља 57 држава. Истраживање користи више метода, укључујући интердисциплинарне полуструктуриране прегледе литературе о роду, расељавању и деловању ОИС-а, као и анализу политика хуманитарних, културних и друштвених резолуција ОИС-а усвојених на годишњим седницама Савета министара спољних послова (1979–2022) и Министарским конференцијама ОИС-а о женама (2006–2021). Резултати показују да је, иако је ОИС формулисала политичке обавезе и увела институционалне мере у сарадњи са међународним организацијама попут УН-а, њен допринос углавном симболичан због одсуства координисаног механизма подршке избеглицама унутар сопственог система. Ипак, „меке“, необавезујуће обавезе ОИС-а, утемељене у исламским начелима, носе етичку и моралну вредност у унапређивању подршке расељеним женама. Ове вредности могу утицати на реакције држава чланица на расељавање. За јачање регионалних система заштите, ОИС би могла размотрити развој комплементарног оквира и тела задуженог за подршку избеглицама. Са друге стране, међународни актери би могли суштинскије да се ангажују са ОИС-ом у области принципа информисаних вером ради унапређења хуманитарне дипломатије и заштите.

Напори Организације исламске сарадње у развоју економија вакуфа у исламском свету

Adel Aissaoui — 2025-06-25

Ова студија има за циљ да истакне кључне напоре Организације исламске сарадње (ОИС) у унапређењу, подршци и развоју ресурса и економија вакуфа у исламским земљама. У том смислу, напори ОИС-а усмерени су на јачање финансирања вакуфа, ресурса и инвестиција како би се постигли и унапредили одрживи развој у различитим друштвеним и економским секторима земаља чланица. То се спроводи кроз њене доприносе и иницијативе које подстичу инвестиције и иновације у областима обновљивих извора енергије и одрживе пољопривреде, поред подршке инфраструктурним пројектима као што су путеви, саобраћај, канализација, водоснабдевање и други. Организација такође настоји да унапреди и развије образовање, технологију, здравство и стручну обуку, као и да подржи мала и средња предузећа (МСП), како би оснажила локалне институције и компаније и побољшала вештине младих и изолованих или удаљених заједница. Ови напори одражавају настојање ОИС-а да ојача и развије економије вакуфа као саставни део исламских економија, доприносећи одрживом развоју и побољшању животног стандарда појединаца у земљама чланицама и шире.

Стратегије и утицај Организације исламске сарадње у борби против клеветања религије и исламофобије

Riad Amiraoui — 2025-06-25

Од свог оснивања, Организација исламске сарадње (ОИС) представља кључну снагу у борби против клеветања религија. Успела је да мобилише међународно јавно мњење против вређања верских симбола, паљења Кур’ана и инцидената подстакнутих исламофобијом. Стратешким коришћењем свог политичког утицаја, који проистиче из 57 држава чланица, ОИС је покренула значајне правне и људскоправне процесе унутар Уједињених нација и њеног Савета за људска права. То је довело до усвајања више међународних резолуција које криминализују клеветање религија и нападе на исламске светиње и симболе. У овом чланку анализирају се напори ОИС-а да обезбеди усвајање Резолуције УН 35/16, контроверзе које је изазвала на међународном плану, као и њена замена историјском Резолуцијом Савета за људска права 18/16. Такође се разматра покретање Истанбулског процеса, који има за циљ спровођење одредби те резолуције, као и даљи напредак ОИС-а који је кулминирао Резолуцијом 53/1. Кроз ове напоре, ОИС је учврстила своја достигнућа у одбрани верских слобода и права на верску праксу без стереотипа и угњетавања, истовремено наглашавајући проблем исламофобије, која је у последње време постала један од њених приоритета. Чланак користи аналитички метод у разматрању научног материјала, указујући и на успехе и на недостатке ОИС-а у овој кључној области.

Заступништво и акција: Улога ОИС у заштити муслиманских мањина

Hassna Al-Ghamdi — 2025-06-25

Овај чланак истражује кључну улогу Организације исламске сарадње (ОИС) у заштити права муслиманских мањина широм света, нарочито у Европи и Азији. Ефикасност ОИК у заштити муслимана мањина у државама које нису њене чланице била је предмет и похвала и критика, упркос њеним великим овлашћењима. Анализа почиње разматрањем основних циљева ОИС и правних оквира које користи како би интервенисала у питањима која погађају муслимане широм света. У чланку се процењују реакције ОИК на случајеве дискриминације и насиља над муслиманима у Европи, укључујући текуће тешкоће са којима се суочавају муслиманске заједнице у Француској и Немачкој, као и правне и друштвене препреке с којима се муслимани суочавају у Мијанмару и Кини у Азији. Процена се заснива на детаљним студијама случаја. Ови случајеви показују сложену природу ангажмана ОИС, који обухвата дипломатске разговоре, упућивање осуда и покретање и подршку правним мерама на међународним форумима. Поред тога, у чланку се темељно анализира утицај активности ОИС на овим подручјима, испитујући резултате и шире геополитичке последице. Текст такође разматра ограничења са којима се ОИС суочава, као што су политичка динамика унутар земаља чланица и утицај великих светских сила. Закључак обједињује ова запажања и тврди да, иако је ОИС постигла значајан напредак у промовисању права муслиманских мањина, и даље постоје озбиљне препреке које треба превазићи.

Епистемолошка надметања у глобалном управљању: ОИС и концептуализација мањина

Hibatuallah Bensaid — 2025-06-25

Ова студија разматра улогу Организације исламске сарадње (ОИК) у обликовању муслиманских мањина као посебне социополитичке и дискурзивне категорије, као и њене касније напоре у глобалном заступању. С обзиром на то да више од трећине светске муслиманске популације живи ван држава чланица ОИК, ове заједнице се суочавају са системским изазовима, укључујући структурну дискриминацију, културно брисање и политичку маргинализацију. Утемељено у концепту умме, деловање ОИК наглашава транснационалну исламску солидарност, истовремено се суочавајући са структурним ограничењима међународног поретка заснованог на државама. Кроз анализу званичних докумената, декларација и јавних саопштења ОИК, рад открива епистемолошке и идеолошке основе наратива заступања које ова организација промовише. У раду се упоређује комунитаристички приступ ОИК правима мањина са универзалистичким оквиром Уједињених нација, при чему се истичу филозофске и нормативне разлике. Иако ОИК показује значајан потенцијал као посредник и заступник, њено ослањање на државне актере и усклађеност са међународним нормама указују на унутрашње напетости између транснационалне визије и геополитичке стварности глобалног управљања. Ово истраживање доприноси ширем разумевању начина на који се религијски оквири преплићу са савременим политичким структурама, позиционирајући ОИК као истовремено утицајног и ограниченог актера у унапређивању правде, епистемолошког суверенитета и равноправности за маргинализоване муслиманске заједнице.

И реч поста домородачка... Домородачка хришћанска теологија данас

Jorge Valtierra-Zamudio — 2025-06-25

Једна од најјачих критика упућених Католичкој цркви односи се на вековну идеолошку и религијску наметнутост домородачким народима, што је, као последицу, имало поткопавање њихове културе, светоназора и религиозности. Током друге половине 20. века, неки католички кругови су променили своју перспективу и почели да разумеју религијску разноврсност домородачких народа, као и да бране њихове вредности и културне особине. Упркос противљењу конзервативних струја унутар Цркве, овај покрет је и даље присутан; назива се Домородачка хришћанска теологија (ДХТ). Да бисмо разумели ову тему, неопходно је размотрити порекло и актуелну релевантност ДХТ. Стога овај рад, на основу прегледа релевантне литературе, допуњеног примером религиозности народа Чуј у Чијапасу у Мексику, истражује настанак ДХТ, представља га као пасторални покрет који препознаје домородачки идентитет кроз дијалог, поштовање религијске разноврсности и залагање за право на недискриминацију. У том смислу, тежимо да прикажемо шире разумевање савремене ДХТ као покрета који оснажује етнички идентитет и домородачко верско изражавање, омогућавајући коегзистенцију домородачке религиозности и хришћанства, и тиме подстиче међурелигијски и међукултурни дијалог.

Садржај

2025-06-25

У сећање на Стелу Марегу (1976 – 2024)

Miroljub Jevtić — 2025-06-25

Реч главног и одговорног уредника: 23. рођендан прве књиге на свету са насловом Политикологија религије

Miroljub Jevtić — 2025-06-25

Реч госта уредника: Организација исламске сарадње (ОИС)

Fadila Grine — 2025-06-25

"The Organization of Islamic Cooperation: Politics, Problems, and Potential" by Turan Kayaoglu. London: Routledge, 2015.

Lilia Chentouh — 2025-06-25