ПОЛИТИЧКА МИСАО И РЕЛИГИЈА У ПОСЛЕРАТНОМ ЈАПАНУ: СА ПОСЕБНИМ АКЦЕНТОМ НА ПРОМЕНЕ У КАСНИМ 70-ТИМ

Сажетак

Ово поглавље, у светлу политичке мисли, разматра порекло појаве нове религијске свести која данас превладава у јапанском друштву. Када бацимо општи поглед на политичку мисао у послератном Јапану, фокусирајући се на угао гледања на свет углавном присутан код јапанског народа, те ставове интелектуалаца, евидентно је да је развој политичке мисли до око 1970. године био усмерен ка тежњи Jапанаца економском расту, молитвама за мир, као и симпатијама према комунизму међу интелектуалцима и пацифизам за који су се они залагали. Међутим, ова политичка мисао постала је мање распрострањена 1970-их. Сматра се да је разлог томе била чињеница да је Јапан постигао свој основни циљ остваривањем економског раста коме је тежио од пораза у рату, а то је довело до постмодерне ситуације која више није била објашњива у оквирима модерних учења, попут егзистенцијализма и марксизама. Нову ситуацију карактерисала је перцепција материјалних добара као знакова и опадање традиционалне „величанствене нарације“. Даље, постмодерна ситуација ставила је већи акценат на унутрашњост наших душа, него на реалност, и сматра се да је као таква одиграла одређену улогу у појави такозваних нових-нових религија и „нове културе духовности“ које траже контакт са облашћу несекуларног. Поред тога, како је интерес у световним стварима, као што су економски захтеви, био задовољен, људи су постали свесни „очију палих у рату“, који су неко време после рата били заборављени. Свест о овоме подстакла је проблем у вези са Јасукунијем. Сходно томе, вероватно је да су промене у политичкој мисли око 1970-их иза оба ова религијска питања.