О часопису
Циљ и опсег
Политикологија религије објављује оригиналне и високо квалитетне чланке у вези свих аспеката компликованог односа између религије и политике. Идеја о часопису се родила код групе истраживача који су радили у области политикологије религије. Политикологија религије је први часопис у свету који је посвећен овој важној политиколошкох дисциплини. Поред примарних истраживања, овај часопис објављује и анализе, приказе, критичке погледе и полемики у вези најновијих трендова из политикологије религије.
Сви прилози су резенцирани од два анонимна и квалификована резензента. Политикологију религије издаје Центар за студије религије и верску толеранцију, који се налази у Београду, Србија.
Историјат часописа
Часопис Политикологија религије је основан 2007. године од стране проф. др Мирољуба Јевтића, који је уједно и главни и одговорни уредник. Проф. др Мирољуб Јевтић је редовни професор Политикологије религије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На истом факултету проф. Јевтић је покренуо мастер студије "Политиколошке студије религије", а тренутно обавља и послове координатора докторских студија политикологије. Часопис штампа Центар за проучавање религије и верску толеранцију, из Београда.
О часопису
Политикологија религије је први теоријски часопис у читавом свету, посвећен истоименој науци, једној од најмлађих из корпуса политичких наука. Часопис је створен на основу идеје групе истраживача који се примарно баве политикологијом религије. Сви радови који се објављују у часопису претходно се оцењују од двојице квалификованих оцењивача.
Политикологија религије је отворена за изражавање различитих мишљења. Једини критеријум којим се редакција руководи, приликом избора текстова, јесте да они доприносе развоју науке. То значи да ''политичка коректност ''није критеријум којим се уредништво руководи, осим ако не противуречи истини. Јер је истина најважнија чињеница која карактерише праву науку. Став Џона Стјуарта Мила - ''Никада не можемо бити сигурни да је мишљење које желимо да угушимо погрешно, па чак и кад би смо у то били потпуно уверени, угушити га било би зло'', водећа је идеја Политикологије религије.
Политика приватности
Часопис Политикологија религије ће чувати све ваше приватне информације, као што су имејл адреса, институција у којој радите итд., и неће их делити са трећим партијама у складу са законом.
У случају да ваш рад буде публикован, само оне информације које ће бити од користи за идентификовање аутора и коаутора ће бити коришћене. Уколико имате питања у вези са политиком приватности будите слободни да нас контактирате путем имејла.
ЕТИЧКА ПОЛИТИКА ЧАСОПИСА
Часопис Политикологија религије је резултат заједничког рада главног и одговорног уредника, осталих уредника, аутора и рецензената. Због тога је битно дефинисати етичке стандарде којима се они воде.
ОБАВЕЗЕ УРЕДНИКА И РЕДАКЦИЈЕ
Главни и одговорни уредник заједно са уредницима секција, часописа Политикологија религије, доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења главни и одговорни уредник се руководи уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.
Главни и одговорни уредник задржава дискреционо право да примљене рукописе процени и не објави, уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима.
Главни и одговорни уредник не сме имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима које разматрају. Ако такав сукоб интереса постоји, он или било који члан редакције ће бити искључени из процеса.
Главни и одговорни уредник заједно са уредницима сваке секције су дужни да суд о рукопису доносе на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда.
Уредник/ци и чланови редакције не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.
Уредници и чланови редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окнчања поступка рецензије.
ОБАВЕЗЕ АУТОРА
Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се моментално искључује из даљег разматрања.
Аутори такође гарантују да након објављивања у часописуПолитикологија религије рукопис неће бити објављен у другој публикацији на било ком језику без сагласности уредника.
У случају да је послати рукопис резултат научноистраживачког пројекта или да је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у фусноти на почетку текста. Рад који је већ објављен у неком часопису не може бити прештампан у Политикологији религије.
Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантују и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.
Садржај рада
Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда.
Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да, ако је то потребно, пре њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција које су непосредно учествовале у истраживању које је у рукопису представљено.
Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.
Ауторство
Аутори су дужни да као ауторе наведу само она лица која су значајно допринела садржају рукописа, односно дужни су да сва лица која су значајно допринела садржају рукописа наведу као ауторе. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.
Навођење извора
Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или рукописа и слично, не смеју се користити без изричите писане дозволе извора.
Плагијаризам
Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљње као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.
Плагијат обухвата следеће:
- дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
- копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.
- Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени и часопис Политикологија религије у будућности неће прихватати радове истог аутора.
Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити повучен у складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова, а ауторима часопис Политикологија религије у будућности неће прихватати радове.
Сукоб интереса
Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.
Грешке у објављеним радовима
У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.
Предавањем рукописа редакцији Политикологија религије аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.
ОБАВЕЗЕ РЕЦЕНЗЕНАТА
Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне вредности рукописа.
Рецензенти евалуирају радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста научним апаратом.
Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент треба да препозна важне објављене радове које аутори нису цитирали. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о томе има лична сазнања. Ако има сазнања да је исти рукопис разматра у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.
Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести уредника.
Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника.
Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.
Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.
ПОСТУПАК РЕЦЕНЗИЈЕ
Примљени радови подлежу рецензији. Циљ рецензије је да уреднику помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа.
Рецензија је анонимна и врши се од стране минимум два компетентна стручњака. У случају потребе, рад се шаље и трећем рецензенту.
Процес рецензије може потрајати и до шест месеци.
Избор рецензената спада у дискрециона права уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са са било којим од аутора поднесеног рада.
Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити / одбити), главни уредник може да тражи мишљење других рецензената.
Током поступка рецензије уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописa. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.
Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.
РАЗРЕШАВАЊЕ СПОРНИХ СИТУАЦИЈА
Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације/доказе.
Провера изнесених навода и доказа
Главни и одговорни уредник ће у договору са уредницима секција одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе изнесене против њих.
Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати ако мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.
Мањи прекршај
Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуницкацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:
- обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
- писмо упозорења аутору/рецензенту који је учнио мањи прекршај.
- Грубо кршење етичких стандарда
Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни и одговорни уредник у сарадњи са уредницима секција и, ако је то потребно, малом групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће (и могу се примењивати појединачно или истовремено):
- објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;
- слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента;
- повлачење објављеног рада у складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова
- ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу радове у часопис
- упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.
Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа редакција се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources/.
ПОВЛАЧЕЊЕ ВЕЋ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА
У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етиких стандарда, објављени рад се мора повући. У неким случајевима већ објављени рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке.
Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Политикологија религије: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).
САМОАРХИВИРАЊЕ
Политикологија религијеомогућава ауторима да финалну, објављену, верзију у PDF формату депонују у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података, или да га објаве на личним веб страницама и/или на сајту институције у којој су запослени, у било које време након објављивања у часопису. При томе се морају навести основни библиографски подаци о чланку објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинцаија), а мора се навести и веб адреса чланка.
АУТОРСКА ПРАВА
Аутори задржавају права на објављене чланке у часопису.
Сви радови објављени у Политикологији религије су у оквиру лиценце Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License
ОДРИЦАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ
Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.
Издавач може, али не мора да преузме сва наведена права. Чак и када часопис не преузима ауторска права и не жели да задржи права наведена у овом тачкама, препоручујемо да ипак задржи право да сачува рукопис у базама података, укључујући и онлајн базе података и друштвене мреже за научнике. То је нарочито важно ако часопис, на пример, има уговор са неком издавачком кућом која агрегира садржај часописа (EBSCO) или своји страну на друштвеним мрежама.>Варијанта 1 искључује Варијанту 3: није могуће да аутори у исто време пренесу права на издавача и да их задрже. Велики број уредништава је приликом дефинисања уређивачке политике баш овде грешио.
Часопис је индексиран у следећим базама:
SCOPUS
Emerging Source Citation Index (Web of Science)
DOAJ
ERIH PLUS (The European Reference Index for the Humanities and the Social Sciences)
ATLA Religion Database® (ATLA RDB®)
International Political Science Abstractscts
