ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ, РЕЛИГИЈА И СЕКУЛАРИЗАМ У ИНДИЈИ: СТУДИЈА МЕЂУОДНОСА

Сажетак

Индијско друштво није било само мултиетничко, већ и мултиверско. Индијске религије су пантеистичке у којима се природа види као манифестација божанства. Супротно од монотеистичких религија Западне Азије, божанство је извучено из природе и учињено трансцедентним. У прехришћанској ери (у време ђаинизма и будизма) био је велики број малих република на северу. Ми налазимо податке о њима у будистичким Јатак причама (писане и на Пали језику и на санскриту). Ове кратке приче имају јак народни карактер: оне су бирале своје владаре углавном по заслугама, постојала је високо раширена партиципација народа у политичким пословима. У трећем веку пре нове ере Александар је стигао до граница Индије, ово је учинило само да се појача друштвено – политичко превирање. Иако се Александар изненада вратио у Македонију, Чанакија (познат и као Каутиља) је искористио страх од грчке инвазије да мобилише народ за стварање централизоване државе. Он је инспирисао Чандрагупту (ратника) да направи Мауријску државу у источној Индији. Након тога, многе сличне државе су настале на различитим местима у Индији. Упркос њиховим агресивним или деспотским тенденцијама, ове велике државе су допринеле друштвеној стабилности. Оне су декретима штитиле многе етничке групе које су биле апсорбоване у кастински систем. Иако је кастински систем хијархизован, он је заснован на реципрочним везама. Поред тога, оне су поставиле основе друштвено – економског развоја.