РЕГИСТРАЦИЈА ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У ЕВРОПСКИМ ДРЖАВАМА

Сажетак

У раду се разматрају режими регистровања верских заједница, како је то регулисано у законодавним актима. Мада је слобода вере као принцип проглашена на европском нивоу и у појединим уставним уређењима, постављене су различите препреке код регистровања верских заједница. Такве ограничавајуће одредбе могу проистицати од страха од злоупотребе религије или у настојању да се одржи хегемонија традиционално укорењене религије. Саме неке од тих препека су историјски укорењене, а у пост-комунистичким земљама те препреке су успостављене током демократске обнове. Државе се разликују у погледу услова за регистрацију, у погледу органа који је надлежан за израду поднеска за регистрацију, поступка разматрања и доношења одлуке, као и праћења извршења. Може се уочити тенденција ка достизању стандарда одређених у Европској конвенцији о људским правима. У наставку се представљају деловање Венецијанске комисије, органа Савета Европе у погледу остваривања верске слободе законодавним путем, а посебно код питања регистрације верских заједница. Разматра се и рад Европског суда за људска права у погледу заштите верске слободе, посебно се истичу неке пресуде које постављају стандарде у погледу заштите верске слободе у колективном виду, а посебно код питања регистрације верских заједница. Циљеви Венецијанске комисије и пресуде Европског суда произилазе из строгог схватања индивидуалног и колективних верских права, што може бити у супротности са разним конфесионалним традицијама унутар Европе. Та мишљења Комисије и пресуде Суда представљају ограничен, али значајан инструмент унапређења верске слободе и ограничења арбитрерности држава, а посебно заштите верских мањина. Наглашају се проблеми православних земаља у том контексту.