ПОДРШКА КОНЦЕПТУ „ВЕРСКОГ САВЕСНОГ ГРАДА“ КАО СРЕДСТВУ ПРОМЕНЕ СОЦИЈАЛНИХ ПРИЛИКА И ПОЛИТИЧКЕ ВИЗИЈЕ (ОСВРТ НА БРИТАНСКУ СРЕДИНУ СА НЕКИМ ГЛОБАЛНИМ ПОСЛЕДИЦАМА)

Сажетак

Истраживање Англиканске комисије за приоритетна урбана подручја са насловом Вера у граду (из 1985. године) односило се на питање брзих промена у контексту живота у градовима Велике Британије. Истраживање Англиканске комисије за градски живот и веру са насловом Верски савесни градови бави се кључним питањима и дебатом о социјалној кохезији и регенерацији у земљи. Оба поменута документа су заснована на доказаним материјалима, анализама, политичкој визији и упутствима за оне који се интересују за друштвено–политичке промене. У овом чланку се има у виду плодна испреплетеност верских традиција у Великој Британији. Заговара се значај признавања, афирмације и подстицања верских заједница „преданих раду за своје кориснике“ и њихових изворних институционалних инфраструктура у контексту живота у савременим градовима. Заједнице укорењене у различитим верским традицијама имају, стога, у складу са својим поимањем унутрашње виталности њихове сопствене вере, обавезу да трагају за новим модалитетима како да што делотворније утичу на промене социјалног стања, духовно оживљавање и културно уздизање у савременим друштвима. Ако „верници“ желе заједно да живе са својим разликама, то је онда јасна опција, без обзира на то да ли она значи да се они ангажују у друштвено– политичком и верско–културном животу, постајући део ширег друштва, или се, пак, окрећу самомаргинализацији у изолацији. Концепт „верски савесног града“ полази од обновљеног схватања вере у акцији и акције у верности традицији да људи верују и припадају. Робусни „повратак религији“ и „уздизање вере“ показује чврсту укорењеност, афирмацију идентитета у вери, освајање места и социјалну мобилност у јавном домену. Повратак религије у јавну и секуларну област и његове манифестације одсликавају, са једне стране, могућности инвестирања у тај концепт „верски савесног града“ ради промене социјалних прилика, јер би, са друге стране, религиозни занос који није каналисан могао да буде контрапродуктиван и да води ка балканизацији друштва које ова кампања верских традиција настоји да сачува