ЕКУМЕНИЗАМ И ЕТНОФИЛЕТИЗАМ ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД

Сажетак

Екуменизам и етнофилетизам, и поред очигледне противуречности, носе у себи заједничко питање: Како да хришћански народи остваре јединство? Како да дође до животног пријатељства са свима који другачије верују, или уопште не верују? Само то јединство означава заједничење у Богу, а не постигнут договор на основу минимума сагласности. Значи, ради се о реализацији у конкретној црквеној заједници где су призвани сви народи и сваки човек. Тако и екуменизам добија свој пуни садржај у црквеној стварности дијалога различитих и стваралачке комуникације многих који хоће да се црквено остварују и изграђују. Ти постоје одређене сметње и препреке које су уклониве само онда кад сви постанемо заједничари у спасоносној љубави Божијој која се најпотпуније показује као Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, где „нема Грка ни Јевреја, него је све у свему Христос“. На овај начин сви побеђујемо, нико није поражен ни одбачен, сви се остварујемо као „један човек у Христу“. Овде је непорециво правило да „већи“ служи „мањем“, што подразумева ред и поредак. Због тога су православни хришћани најодговорнији у екуменском дијалогу где треба да буду обрадовани учесници који сведоче свима спасоносну радост. Тако се сваки човек и сви народи заједно саостварују у љубави Христовој. Разлике су јасне, нису небитне, али не смеју да буду разлог за непремостиве сукобе. Ту је толеранција само почетак реализације, док се све испуњава у живој и животној љубави.