ПРОТЕСТАНТСКE ВЕРСКE ЗАЈЕДНИЦE У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

Сажетак

Деловање протестантских верских заједница у социјалистичкој Југославији било је у директној зависности од друштвених услова и политичких прилика у земљи. Протестантске верске заједнице биле су бројне и разно врсне, како по свом теолошком учењу, националном саставу, броју верника, материјалној снази, тако и по свом односу према држави, друштвеним обавезама, другим верским заједницама. Највеће верске заједнице: евангеличке цркве и Реформатска хришћанска црква, као традиционалне цркве, давале су својим деловањем општи смер протестантском хришћанству на подручју Југославије. Карактеристика тог деловања је поштовање државних закона, успостављање коректне сарадње са надлежним државним органима и висок степен међуверске толеранције. Остале, мање протестантске верске заједнице, по неким верским одликама придруживале су се традиционалним протестантским црквама, док је један број верских заједница исказивао тежњу за сопственим путем и верском праксом. Протестантске верске заједнице, по броју верника знатно мање од осталих традиционалних цркава и верских заједница у Југославији (Српске православне цркве, Католичке цркве и Исламске заједнице), имале су већи значај од реалне снаге са којом су располагале јер су уживале међународну подршку и заштиту истоврсних цркава или међународних верских организација у Европи и Сједињеним Америчким Државама.